Културна
добра
Издавачка
делатност
Галерија
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Археолошко налазиште Велики значај Велико Градиште
РАМСКА ТВРЂАВА
Ramska tvrdjava (1) 1388752403
Ramska tvrdjava (2) 1388752406 Ramska tvrdjava (3) 1388752408 Ramska tvrdjava (4) 1388752411 Ramska tvrdjava (5) 1388752413 Ramska tvrdjava (6) 1388752416 Ramska tvrdjava (7) 1388752419 G 1395834095

Рамска тврђава се налази на месту где ток Дунава скреће на север и прави велику окуку, заобилазећи стеновиту литицу, високу готово 20 m. Изузетно погодни природни услови за прелазак реке, привлачили су од праисторије људе да на овом раскршћу формирају своја насеља и утврђења, како би контролисали и користили овај важан стратешки положај.

У античко и рановизантијско време формиране су фортификације на левој и десној обали и на Сапаји, а историјски извори различито локализују утврђење Ледерату. Слична недоумица настаје и од XII века када се јављају топоними Храм или Харам, а позиција тог утврђења се везује за десну или леву обалу Дунава. Готово у центру данашњег насеља, на стени која се издиже изнад Дунава, 1483. године турски султан Бајазит II је саградио тврђаву, како би заштитио северне границе Турског царства од удружених напада српских и мађарских трупа.

Тврђава није великих димензија (25 х 35 m у основи), али је захваљујући положају заштићена са запада литицом и са три стране дубоким сувим ровом и двоструким бедемима. Са пет топовских кула била је прилично јако утврђење. Унутар Тврђаве изгледа није било већих стамбених објеката, а војна посада је била смештена у кулама, о чему сведоче ложишта за грејање на горњим етажама. Становништво је живело ван тврђаве у подграђу које се формирало источно и јужно од утврђења, али није истражено, а једини видљиви објекти су каравансарај и турско купатило.

Рамска тврђава представља специфично остварење војне архитектуре, које мада изразито артиљериско, са троспратним кулама које су имале по три  топовска отвора на сваком нивоу и по један на сваком зидном платну, ипак има доста старих византијских архитектонских решења. Важност јој је опала након Мохачке битке 1526. године и померања границе према Будиму и Бечу. Последњи период коришћења је у доба Кочине крајине (1788.) када је једна кула потпуно разорена.

Недовољно је археолошки истражена да би се утврдило постојање старијих фаза, које су с обзиром на позицију и видљиве трагове римског пута и табле са натписом, врло извесне.