Културна
добра
Издавачка
делатност
Галерија
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Археолошко налазиште Некатегоризован Петровац
РИМСКО УТВРЂЕЊЕ У ВЕЛИКОМ ЛАОЛУ
Gradac kod velikog laola .jpg 1388764291

У претежно равничарском пределу између две реке, Млаве и Бусура, на благо узвишеном потезу који мештани називају „Градац“, налазе се делимично очувани остаци римског утврђења. Смештено је уз десну обалу Бусура на 2,5 km северозападно од Великог Лаола и 4 km југозападно од Петровца на Млави.

Утврђење је готово правилног квадратног облика, димензија приближно 120 х 90 m. Његов положај је утврдио још Феликс Каниц средином XIX века, који је тада видео добро очуване бедеме и остатке четири кружне куле на угловима утврђења. Данас су остаци бедема, због растиња којим су претежно обрасли, видљиви у много мањој мери и то само на основу конфигурације терена, трагова грађевинског шута и малтера. Делимично се наслућују и трагови објеката унутар утврђења и у његовој непосредној околини.

На Појтингеровој табли и Итинераријуму Хијеросолимитануму, који бележе и римски пут који је повезивао Сингидунум (Београд) са Цариградом, после станице Муниципиум, која се прилично поуздано идентификује са археолошким остацима у селу Калишту, убележена је и станица (мутацио) Јовис Пагус. Према оба картографска извора била је удаљена од Муниципиума 10 римских миља (14,8 кm), што се не поклапа са стањем на терену. Стога остаје извесна резерва у погледу идентификације утврђења Градац са римским Јовис Пагусом. Разлика може бити резултат грешке картографа, али и неистражености самог локалитета Градац и других у широј околини Петровца.

Према оскудним подацима са којима располажемо, претпоставља се да је прва фаза утврђења из II века, средином IV века је настала прва фортификација и то је период највишег успона, а након VI века живот на овом локалитету замире.