Културна
добра
Издавачка
делатност
Галерија
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Споменик културе Изузетан значај Смедерево
СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА
Smederevska tvrdjava fotografija vladimira gogi%c4%87a 1383154928
Smederevska tvrdjava (1) 1383154929 Smederevska tvrdjava (2) 1383154930 Smederevska tvrdjava (5) 1383154932 Smederevska tvrdjava (8) 1383154933 Smederevska tvrdjava (3) 1383154934 Smederevska tvrdjava (4) 1383154935 Smederevska tvrdjava (6) 1383154936 Smederevska tvrdjava (7) 1383154937 Smederevska tvrdjava (9) 1383154938

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ (1946/1975)

Изузетан значај (1979)

Историјске околности условиле су да деспот Ђурађ Бранковић, који је на престолу наследио деспота Стефана Лазаревића, уместо Београда, који је 1427. године припао Угарима, започне изградњу новог престоног града. Из стратешких разлога одлучио се да нову престоницу сагради на заравни код ушћа Језаве у Дунав, 10 km узводно од ушћа Велике Мораве.

Градња је започета 1428. године у великој журби и тајности, уз повећане напоре због непостојања каменолома у близини. Природа терена условила је троугаони облик основе Тврђаве. Најпре је изграђен Утврђени двор са пет масивних кула, двојном улазном и мањом помоћном капијом. За административне потребе изграђена је репрезентативна Зграда са двораном уз Дунавски бедем, од које су очувана четири велика камена прозора – бифоре, а за становање Палата на југу и Помоћна зграда уз Језавски бедем. Према копну је са јужне стране изграђен широки водени ров. Радови су окончани 1430. године, о чему поуздано сведочанство представља монументални ктиторски натпис на Крстатој кули.

Друга фаза изградње трајала је од 1430. до 1439. године, када је идеја стварања великог престоног града заокружена. Следећи почетну архитектонску концепцију, дограђен је бедем са 19 масивних кула према рекама и копну, који је штитио простор од 10,5 ha површине.

Мада је Тврђава грађена по највишим стандардима тадашње војне архитектуре, већ током изградње претрпела је извесне измене. Због увођења артиљерије у наоружање изграђен је спољни одбрамбени бедем, са топовским отворима око Утврђеног двора. Међутим, све је то било недовољно и већ од 1439. до 1444. године Турци први пут освајају Смедерево. Недуго потом, нашавши се под великим унутрашњим проблемима и спољним притисцима 1459. године следи други пад Смедерeва, који је представљао и крај средњовековне српске државности.

Тешке историјске околности условиле су убрзани развој Смедерева, које за веома кратко време постало динамичан политички, црквени, културни, трговачки и економски центар, али недуго затим и последња престоница средњовековне Србије.

У оквиру Турског царства Смедерево је имало променљив значај. У почетку је било веома важно за стабилизовање прилика на северним границама и за ширење на запад. Тада су изграђени спољашњи бедеми и три полигоналне топовске куле на угловима и једном према вароши. Након преношења турске офанзиве, на Будимпешту и Беч попут других утврђења у унутрашњости и смедеревско губи на значају.

Делимично је оживело у време аустро-турских ратова крајем  XVII и почетком XVIII века, када је током Аустријске власти, дограђен још један, много шири палисадни бедем, који је повезивао и веома удаљене, али стратешки важне положаје у залеђу града.

Током XX века претрпела је велика разарања у два светска рата услед бомбардовања и велике експлозије 5. јуна 1941. године. Након Другог светског рата постаје градски парк.

Посебан значај Смедеревске тврђаве огледа се у изворно очуваној концепцији града, као најмонументалнијег споменика средњовековне војне архитектуре у Србији, што је посебно наглашено опсежним радовима на уређењу, конзервацији и рестаурацији, који са прекидима трају од велике експлозије до најновијих времена.